FAMOZNO; BESKONCEPTUALIZAM
Ako nemate koncept šta da uradite sa sobom i sa onim što ste naumili da uradite, onda vam preostaju samo improvizacije koje, uzgred rečeno, umeju da potraju veoma dugo. Postoji, štaviše, jedna škola mišljenja koja naučava da ništa ne traje tako dugo kao improvizacije. Srbija je zemlja koja daje za pravo toj školi mišljenja. Avaj, „dugo“ ne znači i „dobro“.
Istrajavanje u beskonceptualizmu - još jedna bitna značajka srpskih politika svih vremena i boja - naprosto navodi na srljanje iz improvizacije u improvizaciju, od kojih je svaka subverzivnija od prethodne. Uzmimo primer. Kad se u Srbiji urušio komunizam - i to, da ponovim, isključivo iz solidarnosti sa urušavanjem komunizma u Rusiji - tadašnja kulturna i politička elita, nemajući nikakav koncept šta da uradi sa sobom i kako da uredi Srbiju, pribegla je srbskoj protoimprovizaciji, pokušaj da istorijsku stihiju, za koju je i slepima bilo očigledno da ide na sasvim drugu stranu, prilagodi svojim improvizacijama i navrati na badanj ovdašnje vodenice potočare.
Evo spiska provizorijuma u kojima živimo - bar mi koji smo preživeli - unutar u istorijskim razmerama beznačajnog razdoblja 1987-2025: SFRJ, SR Srbija, SR Jugoslavija, Državna Zajednica Srbija i Crna Gora i na kraju - i to protivno volji većinske Srbije - Republika Srbija. Malo mnogo država za 38 godina, zar ne. Formalno - da. Ali sve te države - a tvrd vam stojim da će ih biti još - bile su zasnovane na pretpolitičkom sistemu burazerskih improvizacija, sečenja uveta (često i glava), krpljenja dupeta, muljavina i patriotskih laganja i mašćenja.
Kao što sam u brojnim Famoznim kolumnama već napisao: idući dvesta i kusur godina jednosmernom džadom, sve to vreme improvizujući, politički sistem burazerskih improvizacija je udario o zid, iliti narodski rečeno: udario qwrzem o ledinu.
Raspalo se ionako vazda poluraspalo društvo, raspada se crkva, društvena dinamika dibidus zamrla - prepičkavanja i ulična kokanja nisu dinamika, nego improvizacije - starim putem grešnika kojim se predugo išlo više se ne može ići.
Da li je situacija bezizlazna? Uopšte nije. Izlazi su na svakom koraku. Sva vrata su otvorena. Ali iz „ovoga što nikad ovako nije bilo“ (a što je oduvek ovako bilo) ne može se izaći bez vrlo preciznog koncepta 1: Šta uraditi da bi se izašlo, koncepta 2: Na koja vrata izaći i najvažnijeg koncepta 3: Šta uraditi kad se (ako se) izađe.
Pun sam ideja ko šipak, ali pisati referate o konceptima izlazaka bilo bi džaba krečenje takve magnitude da bi oteralo Kurir u dužničko ropstvo. Tim pre što su i najmoćnije zemlje sveta - uz izuzetak Kine, koja zna šta radi, mada to što radi ne mora biti dobro - krenule putem improvizacija.
S tom razlikom što pomenute zemlje imaju mnogo više resursa, pa još nisu udarile qwrzem o ledinu. Što ne znači da u dogledno vreme neće. Tako da će se na kraju ceo svet pretvoriti u jednu Veliku Srbiju i naš vekovni san će konačno biti ostvaren. Svi Srbi će živeti u jednom svetu.